Традиционално нишко саветовање економиста одржано је 5. јуна 2015. године у организацији Савеза економиста Србије и Друштва економиста Ниша. Тема овогодишњег скупа је била „Потенцијали за привредни раст и нове инвестиције у југоисточној Србији”. Саветовање је одржано у свечаној сали Економског факултета у Нишу. Покровитељ скупа је био град Ниш.
Скуп су у име домаћина отворили проф.др Бобан Стојановић, председник Друштва економиста Ниша и проф. Др Зоран Перишић, градоначелник Ниша. Након уводног излагања Милоша Петровића, државног секретара у Министарству привреде, уследио је округли сто: „Како до одрживог регионалног развоја Србије?”, чији је уводничар и модератор био Александар Влаховић, председник Савеза економиста Србије. Учесници округлог стола били су: Едвард Јакопин, помоћник Министра привреде у Влади Републике Србије и Александра Томић, председник Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику Народне Скупштине Републике Србије. Реферате по позиву изложиле су: проф. др Љиљана Станковић са Економксог факултета Универзитета у Нишу и проф.др Јелена Бировљев са Економског факултета Универзитета у Суботици.
Други део саветовања био је посвећен бизнис форуму, који је био подељен у четири панела. Учесници првог панела под називом „Улога државе и локалних самоуправа у расту привреде југоисточне Србије” били су представници локалне самоуправе и Националне службе за запошљавање Ниша. Други панел под називом „Финансијски сектор у функцији раста конкурентности”, водио је Бранко Хинић из Народне банке Републике Србије. Учесници овог панела били су представници банака које послују на тржишту наше земље. Трећи панел, „Реални сектор – стање и перспективе нове (ре)индустријализације”, окупио је регионалне привреднике, представнике привредних комора и кластера. Последњи панел „Нови инвеститори и пословна пракса – искуства, приоритети, изазови и ограничења” био је посвећен страним инвеститорима који послују на територији јужне и југоисточне Србије.
Скупу је присуствовало више од 120 представника банака, предузећа, факултета и надлежних институција. Представници креатора економске политике, врхунски теоретичари и практично оријентисани економисти истакли су потребу за ефикаснијим коришћењем постојећих ресурса и новим инвестицијама које би могле да допринесу вишим стопама економског раста и вишем животном стандарду грађана. Посебна пажња током Саветовања посвећена је проблемима неразвијених подручја. Истакнуто је да су инфраструктурни проблеми највећа препрека потенцијалним инвеститорима. Оцењено је да би пољопривреда могла да буде генератор развоја овог дела Србије. Такође, истакнуто је да Ниш, као највећи град региона, има стратешку позицију за привлачење капитала, али да држава и локална самоуправа морају партнерски да раде на остваривању синергијских ефеката. Србији је потребна јасна регионална и секторска политика, закључили су учесници традиционалног нишког саветовања економиста.
Скуп је привукао изузетну велику пажњу медија и шире научне и стручне јавности. Према утисцима гостију и осталих учесника, скуп је био добро организован, а рад на њему веома успешан.Традиционално нишко саветовање економиста одржано је 5. јуна 2015. године у организацији Савеза економиста Србије и Друштва економиста Ниша. Тема овогодишњег скупа је била „Потенцијали за привредни раст и нове инвестиције у југоисточној Србији”. Саветовање је одржано у свечаној сали Економског факултета у Нишу. Покровитељ скупа је био град Ниш.
Скуп су у име домаћина отворили проф.др Бобан Стојановић, председник Друштва економиста Ниша и проф. Др Зоран Перишић, градоначелник Ниша. Након уводног излагања Милоша Петровића, државног секретара у Министарству привреде, уследио је округли сто: „Како до одрживог регионалног развоја Србије?”, чији је уводничар и модератор био Александар Влаховић, председник Савеза економиста Србије. Учесници округлог стола били су: Едвард Јакопин, помоћник Министра привреде у Влади Републике Србије и Александра Томић, председник Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику Народне Скупштине Републике Србије. Реферате по позиву изложиле су: проф. др Љиљана Станковић са Економксог факултета Универзитета у Нишу и проф.др Јелена Бировљев са Економског факултета Универзитета у Суботици. Други део саветовања био је посвећен бизнис форуму, који је био подељен у четири панела. Учесници првог панела под називом „Улога државе и локалних самоуправа у расту привреде југоисточне Србије” били су представници локалне самоуправе и Националне службе за запошљавање Ниша. Други панел под називом „Финансијски сектор у функцији раста конкурентности”, водио је Бранко Хинић из Народне банке Републике Србије. Учесници овог панела били су представници банака које послују на тржишту наше земље. Трећи панел, „Реални сектор – стање и перспективе нове (ре)индустријализације”, окупио је регионалне привреднике, представнике привредних комора и кластера. Последњи панел „Нови инвеститори и пословна пракса – искуства, приоритети, изазови и ограничења” био је посвећен страним инвеститорима који послују на територији јужне и југоисточне Србије.
Скупу је присуствовало више од 120 представника банака, предузећа, факултета и надлежних институција. Представници креатора економске политике, врхунски теоретичари и практично оријентисани економисти истакли су потребу за ефикаснијим коришћењем постојећих ресурса и новим инвестицијама које би могле да допринесу вишим стопама економског раста и вишем животном стандарду грађана. Посебна пажња током Саветовања посвећена је проблемима неразвијених подручја. Истакнуто је да су инфраструктурни проблеми највећа препрека потенцијалним инвеститорима. Оцењено је да би пољопривреда могла да буде генератор развоја овог дела Србије. Такође, истакнуто је да Ниш, као највећи град региона, има стратешку позицију за привлачење капитала, али да држава и локална самоуправа морају партнерски да раде на остваривању синергијских ефеката. Србији је потребна јасна регионална и секторска политика, закључили су учесници традиционалног нишког саветовања економиста.
Скуп је привукао изузетну велику пажњу медија и шире научне и стручне јавности. Према утисцима гостију и осталих учесника, скуп је био добро организован, а рад на њему веома успешан.